"UKRAJINA PADA PRE BOŽIĆA U NAJGOREM SLUČAJU" Jedna stvar može da okine SPIRALU SMRTI: Biće krvi do kolena?!

Američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na svog ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog - mora da potpiše plan za okončanje rata u Ukrajini što pre. U suprotnom, Sjedinjene Države će obustaviti isporuke oružja i razmenu obaveštajnih informacija.

Ukrajina se već gotovo četiri godine odupire ruskoj agresiji, ali je front poslednjih meseci u krvavom ćorsokaku. Sada bi situacija mogla naglo da se promeni. Tramp je najpre zahtevao da Ukrajina prihvati novi plan od 28 tačaka do 27. novembra, a sada je američki sekretar Marko Rubio rekao da bi to moralo da se desi "što je pre moguće". Plan je navodno smanjen na 19 tačaka i čeka odobrenje Trampa i Zelenskog.

Američki, evropski i ukrajinski predstavnici sastali su se u nedelju u Ženevi kako bi razgovarali o dokumentu. Tramp traži, između ostalog, da Ukrajina preda teritorije koje još nisu pod ruskom okupacijom. Potpisivanjem tog sporazuma, Zelenski bi faktički potvrdio kapitulaciju zemlje. Ako odbije, Tramp preti da će obustaviti slanje vojne pomoći Kijevu, piše "Blik".

Prema mišljenju stručnjaka, pred Ukrajinom su tri moguća scenarija. Najgori među njima predviđa ukrajinski poraz pre Božića.

Najbolji scenario: Evropa popunjava prazninu

Marcel Berni, stručnjak za strategiju sa Vojne akademije "ETH Cirih", smatra da bi Evropa mogla delimično da nadomesti povlačenje SAD. Front bi ostao stabilan, Ukrajina bi usporila rusko napredovanje i povećala sopstvenu proizvodnju oružja, koja je već dostigla oko 60 odsto, u poređenju sa manje od 10 odsto početkom 2022. godine.

Berni pominje i moguće ukrajinske ciljane napade, na primer na rafinerije ili fabrike oružja, koji bi mogli da utiču na rusku strategiju.

Klemens Fišer, profesor geopolitike na Univerzitetu u Kelnu, u ovom scenariju vidi "privremenu neutralizaciju" sukoba, uz veliku evropsku kampanju ponovnog naoružavanja koja bi dovela do nove verzije Hladnog rata, prihvaćene na obe strane.

Ipak, čak ni u ovom najboljem scenariju kraj rata se ne nazire u bliskoj budućnosti.

Srednji scenario: Rat se pretvara u trajnu iscrpljujuću borbu

Prema drugom scenariju, Ukrajina i evropski saveznici bi uspeli da spreče Rusiju da ostvari svoje glavne ciljeve - potpunu aneksiju Donbasa, Zaporožja, Hersona i Krima, kao i svrgavanje Zelenskog. Međutim, napori za ponovno naoružavanje ne bi bili dovoljni da adekvatno odvrate Moskvu.

Evropa, prema ovom scenariju, nastavlja isporuke naoružanja:

Francuska planira da isporuči 100 aviona "rafal"

Nemačka ostaje oprezna

Poljska preti da će obarati ruske avione

EU je već odobrila 150 milijardi evra za zajedničku kupovinu oružja, pri čemu bi veliki deo otišao Ukrajini

Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin i dalje bi jačao svoju vojsku, a rat bi mogao da se nastavi unedogled.

Najgori scenario: Ukrajina bi mogla da padne pre Božića

Povlačenje SAD pokrenulo bi smrtonosnu spiralu:

Nestašica municije

Kolaps protivvazdušne odbrane

Rast civilnih žrtava

Brzi ruski prodori

Ukrajinski politikolog Jurij Romanenko procenjuje da bi Ukrajina mogla da

Gubitak američkih obaveštajnih informacija bio bi presudan. Berni je uporedio situaciju sa bokserom koji se bori sa jednim zatvorenim okom - još može da se tuče, ali gore vidi protivnikove udarce i ne može da pogađa precizno.

S druge strane, Fišer strahuje od "relativno nesmetanog napredovanja" ruskih snaga, bilo duž celog fronta, bilo na nekoliko ključnih tačaka. Ukrajinska odbrana bila bi brzo savladana.

- U najgorem slučaju, ruski prodor mogao bi da se dogodi pre Božića - upozorio je Fišer, što bi, u ekstremnom scenariju, otvorilo put ka ruskoj ofanzivi sve do Kijeva.

POGLEDAJTE I - ERUPTIRALA SITUACIJA U UKRAJINI: Troglava aždaja steže i davi, ne planira da popusti

Volodomir Zelenski i Ukrajina suočeni su sa trostrukom pretnjom na domaćem i međunarodnom planu, usled rastućih gubitaka na frontu, korupcionog skandala i mirovnog plana Donalda Trampa koji se svodi na kapitulaciju.

U zemlji je već ključao bes zbog skandala u kojem su zvaničnici navodno ukrali milione od državnog preduzeća za nuklearnu energiju, ogromnih gubitaka na frontu sa dolaskom zime, a sada je situacija eruptirala zbog kontroverznog mirovnog plana američkog predsednika od 28 tačaka, koji neki smatraju ispunjavanjem “ruske liste želja”.

Plan je navodno smanjen na 19 tačaka i čeka odobrenje Trampa i Zelenskog.

Kako piše britanski “Telegraf”, moglo bi se slobodno reći da bi se čak i Kremlj postideo zbog skandala koji se razotkriva u državnoj nuklearnoj kompaniji Energoatom. Sedmoro državnih funkcionera - među kojima su i bliski saradnici predsednika Zelenskog - je pod istragom zbog sumnje da su tokom ugovaranja poslova proneverili do 100 miliona dolara, nakon što su istražitelji tajno snimili njihove razgovore.

Među osumnjičenima je i Timur Mindič, nekadašnji poslovni saradnik Zelenskog iz perioda njegovih komičarskih dana na televiziji, koji je pobegao u inostranstvo nakon što je navodno bio upozoren na nalog za njegovo hapšenje.

Tajming skandala, kao i činjenica da potiče iz energetskog sektora, nije mogao da bude gori.

Presudna zima za Ukrajinu?

Zbog neprekidnih ruskih napada na ukrajinsku energetsku mrežu, skoro pola miliona ljudi je trenutno bez struje, a Kijev provodi i do 10 sati dnevno u mraku.

Ova zima mogla bi da bude najteža za Ukrajinu do sada. Presudna, kako je to ranije opisao “Forin afers”, navodeći da temperature padaju, a oštećena ukrajinska mreža ne može da obezbedi napajanje za čitavu zemlju, dok Rusija proizvodi više raketa nego ikad pre i mogla bi da primora Ukrajinu na pokoravanje 2026. Umesto da isključivo krive Rusiju, Ukrajinci sada sve više upiru prstom na Energoatom, gde je - navodno zbog korupcije - zaustavljen rad na zaštiti trafostanica od vazdušnih napada.

Povrh svega toga, pitanje je dana kada će ključni grad u Donbasu, Pokrovsk, da “padne” u ruske ruke.

Zelenski je već bio suočen sa svojom najgorom nedeljom još od početka 2022, piše “Telegraf”, a onda je u četvrtak stigla vest da Vašington pokušava da ga primora na još jedan jednostrani mirovni sporazum - koji je ponovo dogovoren sa Moskvom iza leđa Kijeva.

Trampov mirovni plan

Trampov plan od 28 tačaka ne samo da bi omogućio Rusiji da zadrži delove istočne Ukrajine koje je već zauzela, već bi primorao Kijev da preda i četiri ključna utvrđena grada u Donjecku za koje se bori već deceniju. Dodatno, u zamenu za još uvek nejasne bezbednosne garancije, prepolovila bi se veličina ukrajinske vojske i zabranila bi joj se nabavka dalekometnih raketa koje bi mogle da pogode Moskvu. Takođe, sve optužbe za ratne zločine bile bi odbačene.

Prema “Telegrafu”, plan umnogome izgleda kao ponavljanje prethodnih mirovnih predloga Vašingtona - od kojih većina deluje osmišljeno tako da budu neprihvatljivi za Kijev i da omoguće Trampu da jednostavno odustane od pregovora.

Da čitava stvar bude još gora po Zelenskog, u petak uveče su mu Tramp i Putin poručili da pristane na njihov mirovni plan do 27. novembra - ili će se suočiti sa porazom. Ovaj rok je produžen nakon pregovora u Ženevi, gde su Amerikanci pristali da izmene neke tačke sporazuma. Ne zna se koje tačke su u pitanju, ali Amerika i dalje očekuje dogovor "što pre".

Tramp je rekao Zelenskom da će mirovni sporazum “morati da mu se svidi”, dok su američki zvaničnici zapretili da će obustaviti isporuke oružja i razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom ako se zahtevi ne ispune.

Zelenski pred teškom odlukom

Da je Zelenski situaciju shvatio veoma ozbiljno, pokazuje njegovo obraćanje sa ulica Kijeva.

- Ovo je jedan od najtežih trenutaka u našoj istoriji - rekao je on, opisujući odluku o mirovnom sporazumu kao težak izbor između “gubitka dostojanstva i gubitka podrške ključnog partnera”.

Putin je, sa svoje strane, rekao da sporazum može da posluži kao “osnova” za rešenje sukoba, ali je optužio Kijiv da nije spreman da ga prihvati.

Slaba pregovaračka pozicija

Trenutno deluje da je pozicija Ukrajine za bilo kakvim pregovaračkim stolom sve slabija.

Pad Pokrovska, važnog logističkog čvorišta, doveo bi u rizik druge ključne utvrđene gradove Donbasa - Kramatorsk i Slovjansk. U odbrani Pokrovska, Ukrajina je morala da prebaci deo trupa sa južnog fronta, iz oblasti oko grada Zaporožja, gde je sada i prigradsko naselje Huljajpole pod sve jačim pritiskom. Ruski proboj na tom području mogao bi da bude daleko ozbiljniji, jer bi samo Zaporožje došlo u rizik od pada

Kijev se takođe suočava sa ozbiljnim nedostatkom boraca - od 2022. je oko 200.000 muškaraca sposobnih za vojnu službu napustilo zemlju bežeći od mobilizacije, uprkos tome što policijski dronovi nadziru granice.

Većina posmatrača veruje da će Zelenski morati da povuče neke drastične poteze. Ukrajinski predsednik je, kako piše “Telegraf”, već prebrodio mnoge oluje - od opsade Kijeva i neuspešne kontraofanzive 2023. pa svađe sa Trampom u Beloj kući u februaru.

Međutim, retko se u poslednje tri godine dešavalo da se toliko tamnih oblaka nadvilo u isto vreme nad Ukrajinom.

PUTIN IMA SUPERORUŽJE KOJE MOŽE DA IZAZOVE CUNAMI

Prvi put posle više godina, Kremlj je zvanično saopštio da je testirao jedan od svojih takozvanih "superoružja" - nuklearni krstareći projektil Burevestnik, jedan od šest "oružja nove generacije" koje je predstavio predsednik Rusije Vladimir Putin 2018. godine, a za koje je rekao da su dizajnirana da obnove nuklearnu sposobnost odvraćanja Rusije.

Zajedno, sistemi nude nove načine za izvođenje nuklearnih udara sa kopna, iz vazduha i sa mora, uz lasersku platformu: interkontinentalni balistički projektil Sarmat, hipersonični projektil Kinžal koji se lansira iz vazduha, hipersonično klizno vozilo Avangard, laserski sistem Peresvet, podvodni dron na nuklearni pogon Posejdon i krstareći projektil na nuklarni pogon Burevestnik.

Međutim, s obzirom na to da je ratni napor Rusije u Ukrajini uglavnom zapao u ćorsokak, a međunarodna podrška Kijevu i dalje stoji, stručnjaci kažu da je pravi cilj ovih najava pre svega politički.

"Nedavno iznošenje ovih sistema od strane Putina predstavlja kognitivni ratni napor", rekao je Džordž Baros iz Instituta za proučavanje rata (Institute for the Study of War) za Kyiv Independent.

"To je dizajnirano da izazove emotivne reakcije... pre svega strah - da oblikuje donošenje odluka zapadnih zemalja prema Rusiji i Ukrajini i stvori intelektualne pretpostavke koje Rusi mogu iskoristiti u budućnosti."

Posejdon i Burevestnik

Dva od ovih sistema - Posejdon i Burevestnik - od nedavno su ponovo u fokusu javnosti.

Na formalnoj ceremoniji u Kremlju 4. novembra, Putin je nagradio naučnike koji su radili na oba projekta i izjavio: "Svi naši planovi se ispunjavaju", najavljujući spremnost za raspoređivanje oba oružja.

I Burevestnik i Posejdon imaju nuklearni pogon i nisu namenjeni za korišćenje na bojištu, već da služe kao alat nuklearnog odvraćanja. Oba obećavaju neograničen domet i dizajnirani su da zaobiđu zapadne protivraketne odbrane.

Ipak, zapadni odbrambeni analitičari napominju da postoji vrlo malo nezavisno verifikovanih informacija o stvarnom operativnom statusu bilo kog od ovih oružja. Većina informacija dolazi iz ruske političke propagande.

Prema Pavelu Podvigu, stručnjaku za nuklearno oružje sa sedištem u Ženevi i direktoru projekta za istraživanje ruskih nuklearnih snaga, Burevestnik funkcioniše poput običnog krstarećeg projektila, ali s ključnom razlikom: navodno je pogonjen minijaturnim nuklearnim reaktorom.

To mu omogućava da leti nisko i sporo hiljadama kilometara, izbegavajući radare i sisteme protivraketne odbrane. Moskva je saopštila da je projektil preleteo 14.000 kilometara tokom 15 sati. Teoretski, mogao bi ostati u vazduhu satima, kružeći oko sveta. Ali Podvig je skeptičan po pitanju njegove praktičnosti.

"Krstareći projektili mogu se presresti. Ako je subsoničan i leti 10 ili 15 sati, imate vremena da ga otkrijete", rekao je u nedavnom intervjuu za Kyiv Independent.

Iako je tehnički jedinstven, Podvig tvrdi da je vojna vrednost takvog sistema mala, što može objasniti zašto nijedna druga zemlja nije pokušala da napravi nešto slično.

"To je uglavnom zato što vojna korisnost sistema poput ovog zaista nije visoka", rekao je.

Posejdon, za razliku od toga, funkcioniše pod vodom. To je autonomni dron na nuklearni pogon, dizajniran za lansiranje iz podmornica poput Belgoroda, koja je deo tajne divizije ruske mornarice.

"To je praktično dugometražni podvodni dron. Može se kretati velikom brzinom - oko 100 km/h - i isporučiti nuklearni teret blizu priobalnih ciljeva, potencijalno izazivajući cunamije ili radioaktivno zagađenje", rekao je Dmitrij Gorenburg iz nevladine istraživačke grupe Centar za pomorske analize (Center for Naval Analyses, CNA) za Kyiv Independent.

Ali, kao i Burevestnik, stvarne sposobnosti Posejdona ostaju nejasne. Gorenburg kaže da, iako može biti teže otkriti ga nego podmornice sa ljudskom posadom, nije nevidljiv.

"Podložan je istim ograničenjima kao i drugi podvodni sistemi. Nije tih niti nevidljiv", rekao je.

Ono što povezuje oba sistema, a što ih čini i kontroverznim, jeste to što su snažno politizovani, ambiciozni i vojno upitni. Obe stručnjaka se slažu da oni postoje pre svega kao političke poruke.

"Ova oružja su predstavljena da pokažu da Rusija i dalje može da uzvrati", rekao je Podvig.

Evo kako sada izgleda simbol Zagreba koji je buknuo u velikom požaru: Vatrogasci će imati posla ceo dan

Koji je status ostala četiri oružja?

Rusi su lansirali Cirkom i sa svojih ratnih brodova youtube/Mинобороны России

Od šest oružja, Cirkon i Kinžal su jedina za koja je potvrđeno da su korišćena u borbi, oba u kontekstu invazije Rusije na Ukrajinu. Nijedno nije korišćeno s nuklearnim bojevim glavama.

Dmitrij Gorenburg je rekao da Cirkon spada u širu, globalnu evoluciju raketne tehnologije.

"Cirkon je hipersonični projektil - sledeća iteracija tehnologije krstarećih raketa. Nije nešto jedinstveno rusko. SAD i Kina rade na sličnim sistemima. To je mnogo praktičnije oružje", rekao je.

Kinžal, balistički projektil koji se lansira iz vazduha, korišćen je više puta protiv Ukrajine od 2023. Uprkos početnim tvrdnjama Rusije da je projektil "nemoguće presresti", Ukrajina je dokazala suprotno. I Cirkon i Kinžal su uspešno oboreni.

U novembru 2025. pojavio se retki, moguće prvi, video na platformi X, koji je objavio vojni medij Status-6, koji prikazuje stvarno lansiranje Kinžala iz MiG-31, snimljeno iz kabine aviona koji ga lansira. Snimak pruža retku vizuelnu potvrdu jednog od najpromovisanijih ruskih sistema.

Preostala dva - Avangard i Sarmat - su strateški nuklearni sistemi isporuke i nemaju ulogu u ruskom ratu protiv Ukrajine, prema stručnjacima.

"Ovo su oružja dizajnirana da nanesu štetu SAD u slučaju punog nuklearnog rata", rekao je Ankit Panda, Stanton Senior Fellow u Nuklearnom programu u Karnegi fondaciji za međunarodni mir.

Prema Pandi, Sarmat je interkontinentalni balistički projektil nove generacije (ICBM), sposoban da nosi više nuklearnih bojevih glava.

"A Avangard je hipersonično klizno vozilo koje je prvenstveno dizajnirano da izbegne i optereti sposobnosti američke protivraketne odbrane. I to je zapravo uobičajena tema kod mnogih ovih sistema", rekao je Panda.

Najpotresniji oproštaj od ubijene Aldine Jahić: "Majke su nas rodile u istoj noći, bile su jedna kraj druge"

Pretnja svetu

Prema stručnjacima, primarna vrednost ovih oružja sada je u pritisku na Zapad da preispita podršku Ukrajini izazivanjem straha od eskalacije.

"Ratne sposobnosti Rusije su ograničene. Nisu sposobni da pobede u ratu u Ukrajini, pod pretpostavkom da međunarodna koalicija koja podržava Ukrajinu ostane snažna. Dakle, Putin se oslanja na to da se mi sami povučemo iz podrške zbog zabrinutosti oko eskalacije, rizika i nuklearnog straha", rekao je Džordž Baros.

Iz šire strateške perspektive, Baros tvrdi da ova oružja ne menjaju suštinski logiku nuklearnog odvraćanja od Hladnog rata.

Doktrina uzajamnog osiguranog uništenja i strah od garantovanog uzvrata i dalje odvraćaju velike sile od lansiranja prvog nuklearnog udara.

"Ako odvraćanje više ne funkcioniše, onda imamo mnogo veće probleme nego bilo šta što bi Rusija mogla učiniti u Ukrajini", rekao je Baros.

Pretnja Ukrajini

Iako je veliki nuklearni udar i dalje vrlo malo verovatan, stručnjaci kažu da je realnija zabrinutost potencijalna upotreba taktičkog nuklearnog oružja.

"Prava zabrinutost je da uslovi na terenu između Ukrajine i Rusije, ili između NATO i Rusije, mogu dovesti do situacije u kojoj zapravo vidimo prvu upotrebu takozvanog nestateškog ili taktičkog nuklearnog oružja", rekao je Ankit Panda.

Jedini sistem relevantan za takav scenario je Kinžal, dvostruko sposoban projektil koji može nositi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave. Ali čak i u ograničenoj upotrebi, postoji visok rizik od eskalacije.

"Taktički nuklearni udar bi pokrenuo niz događaja koji rezultiraju eskalacijom do strateškog nuklearnog rata", rekao je Panda.

Putin u tajnosti potpisao dekret koji obećava, posle ovoga mobilizacija nije potrebna!

Rusija je donela sveobuhvatne zakone kako bi ojačala svoju odbranu na domaćem terenu protiv ukrajinskih napada dronovima i sabotažnih operacija, što odražava očekivanje Kremlja o dugotrajnom ratu sa Ukrajinom, piše britanski Gardijan.

Gotovo četiri godine nakon što je Vladimir Putin započeo rat u Ukrajini - invaziju u punom obimu za koju je očekivao da će trajati samo nedeljama - Moskva je skoro svakodnevno meta ukrajinskih dronova koji napadaju energetske objekte, dok su ukrajinski operativci ubili niz visokoprofilnih ruskih vojnih zvaničnika duboko unutar zemlje.

Ovi ukrajinski napadi dubokog dometa primorali su Moskvu da se suoči sa ranjivostima za koje je nekada pretpostavljala da se nalaze daleko od bojišta.

Kako bi ojačao zaštitu ključne infrastrukture, ruski predsednik je ranije ovog meseca "u tišini" potpisao dekret koji dozvoljava raspoređivanje rezervista za čuvanje ključnih objekata, uključujući rafinerije koje su više puta gađane ukrajinskim dronovima, što je doprinelo porastu domaćih cena goriva.

Ova mera omogućava Kremlju da pozove oko dva miliona ljudi, prema rečima zakonodavaca, da čuvaju energetske objekte bez proglašavanja nove mobilizacije - koraka koji je pokazao da je duboko nepopularan. Ovi rezervisti prolaze godišnju vojnu obuku i primaju skromnu mesečnu naknadu za ostanak u aktivnom rezervnom sastavu, ali do sada su bili pošteđeni borbi u Ukrajini osim ako se nisu dobrovoljno prijavili.

Ruske vlasti su već rasporedile gustu mrežu protivvazdušne odbrane oko Putina izolovane rezidencije u Valdaju, kao i oko elitnog naselja Rubljovka gde živi veliki deo političke elite. Međutim, one se bore da adekvatno zaštite stotine rafinerija nafte raspoređenih širom zemlje i drugih industrijskih postrojenja vezanih za ratni napor.

Pored jačanja fizičke zaštite ključnih objekata, ruske vlasti uvode i nove regulative osmišljene da elektronski ometaju let ukrajinskih dronova.

A BRITANCI PRETE PUTINU

Ruski špijunski brod "Jantar" trenutno se nalazi "na ivici britanskih voda" severno od Škotske, izjavio je britanski ministar odbrane Džon Hili u Dauning stritu.

Brod je, prema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko nedelja ušao u šire teritorijalne vode Velike Britanije, preneo je Skaj njuz.

Hili je naveo da je "Jantar" dizajniran za prikupljanje obaveštajnih podataka i mapiranje podvodnih kablova i da su britanske snage - fregata Kraljevske mornarice i avioni RAF-a - raspoređene da prate svaki njegov pokret. Tokom nadzora, brod je navodno usmerio lasere na britanske pilote.

Ministar je upozorio da je ovo drugi put ove godine da se "Jantar" pojavljuje u britanskim vodama.

- Moja poruka Rusiji i Putinu je sledeća: vidimo vas, znamo šta radite, i ako 'Jantar' ove nedelje krene na jug, spremni smo - rekao je Hili.

Ruski upadi u vazdušni prostor NATO-a udvostručeni

Hili je govorio i o izazovima i pretnjama sa kojima se Velika Britanija suočava.

- Naš svet se menja. Manje je predvidljiv, opasniji je - rekao je Hili, navodeći primere poslednjih globalnih kriznih situacija - rat Izraela i Irana koji je doveo Bliski istok "na ivicu", oružani sukob između Indije i Pakistana, kineske špijunske aktivnosti usmerene na britansku demokratiju, kao i eskalaciju rata u Ukrajini koju vodi ruski predsednik Vladimir Putin.

Ministar je dodao da je evropsko nebo pogođeno poremećajima dronova i da su ruski upadi u vazdušni prostor NATO-a udvostručeni, a da je britanski odbrambeni sistem zabeležio oko 90.000 sajber napada u poslednjih godinu dana.

Hili je ovu situaciju opisao kao "novu eru pretnji" koja "zahteva novu eru odbrane, eru tvrde sile", naglašavajući potrebu za jačanjem vojnih kapaciteta Velike Britanije u suočavanju sa sve složenijim sigurnosnim izazovima.

A UKRAJINCI TVRDE DA SU IZBACILI RUSE IZ CENTRA POKROVSKA

Ukrajinske snage navodno su izbacile ruske trupe iz centra Pokrovska, strateški važnog industrijskog i logističkog čvorišta u Donbasu, prenosi Kijev Post.

Prema saopštenju 7. Vazdušno-jurišnog korpusa, ukrajinski jurišni timovi, uz podršku dronova i artiljerije, očistili su ključne tačke grada, uključujući železničku stanicu, pedagoški fakultet i centralni Soborni trg. Operacijom je komandovala elitna 425. jurišna pukovnija, specijalizovana za urbano ratovanje.

Komandant Valentin Manko izjavio je da je "centar grada očišćen", ali da se namerne i precizno planirane akcije čišćenja nastavljaju. Ukrajinski izvori navode da su ruske trupe u južnim delovima grada i dalje prisutne i pod snažnim pritiskom ukrajinskih dronova i pešadije.

Prema tvrdnjama ukrajinskih jedinica, ruske snage u centru grada ostale su odsečene od pojačanja, hrane i municije. Rusko Ministarstvo odbrane, međutim, tvrdi da je odbilo više ukrajinskih napada, ne pominjući direktno borbe u Pokrovsku.

Glavni štab ukrajinske vojske ocenjuje sukobe u Pokrovsku kao jedne od najintenzivnijih na celoj frontovskoj liniji u poslednja 24 sata.

Ipak, situacija ostaje nejasna: pojedini ukrajinski izvori upozoravaju da borbe nisu završene, a proratni blogeri i monitori poput DeepState ne potvrđuju velike promene na mapi. Američki mediji navode da je ruski napredak prethodnih nedelja bio zabrinjavajući za Kijev.

Bonus video:

(Espreso/Blic/b92/kurir/telegraf)